1.1 [16] |
Др Раде Рајић, пуковник у пензији, рођен је 1951. године у Апатину од
оца Стевана, радника и мајке Наде, домаћице. Основну школу а потом и средњу машинско-техничку
школу „Божидар Масларић" завршио је у Апатину. На школовање у Војну академију
Копнене војске примљен 1971. године, и на њој је дипломирао 1974. године. Завршио
је Командно-штабну школу тактике у Београду као слушалац ванредне 10. класе. Доктор
је војних наука. Службовао је у
гарнизонима Загреб, Билећа, Београд, Бар и Кумбор.
Највећи део војничке службе провео је у војном школству, и то: у Пешадијској школи резервних официра у Билећи, Војној гимназији, Војној академији и Школи националне одбране у Београду. У војном школству је обављао дужности командира, наставника-предавача, начелника класе, референта у оперативно наставном одеску и друге дужности. По оригиналним садржајима и методици предавања проглашен је за најбољег предавача у катедри тактике Школе националне одбране. Учесник је последњих ратова на просторима бивше Југославије и то на просторима Републике Српске Крајине где је ванредно унапређен у чин потпуковника, а касније током агресије НАТО на СРЈ на просторима Црне Горе. Због залагања за враћање војске славним традицијама Српске војске пре свега у Републици српској Крајини, а потом и у СФРЈ, и обавези обновљања духа војничке части и националном духу Српства, те писања чланака на те теме, био је оспораван, прекомандован у Бар и Кумбор, и на неки посебан начин кажњаван. Увидевши значај и перспективу својих опредељења на темељима неоспорних моралних, националних и војничких вредности на плану трансформације наше војске, остао је упоран у изради својих писаних дела, да би био поново враћен у Војну академију у Школу националне одбране. Обзиром да се једини у нашој војсци и држави бавио и писао о части у опште, а посебно о војничкој на инсистирање колега из Војне академије, приступио је раду на докторској тези која у оквиру Ратне вештине обухвата морални аспект и значај официрске части у нашој војсци у њеном изворном, култном и заветном смислу и духу, на само у војсци, већ и у нашем народу. Он се, дакле, с јединственим мотивационим обрасцима и самоиницијативно преко петнаест година бави интензивним изучавањем части са етичког, историјског, националног, религијског и професионалног аспетка. У војним листовима и теоријско-стручним часописима овјавио је више научних текстова о части и моралу, официрском кору, Косовском боју и Александру Суворову. Део чланака је објављивао у часописима Српске православне цркве. Учестовао је на више научних скупова, округлх столова, трибина, конференција и симпозијума, међу којима је било и неколико на међународном нивоу. Често је позиван на свечане академије или свечаности да пригодним беседама отвори исте. До сада је његово највеће дело трилогија о части која обухвата књиге: „У ИМЕ ЧАСТИ", „БИСЕРИ О ЧАСТИ" и „У ИМЕ ВОЈНИЧКЕ ЧАСТИ". Из обиља материјала и сазнања до којих је дошао бавећи се књижевно-литерарним и научно-теоријским радом, издвојио је обликовао и за родни Апатин написао књигу „Апатин и деспот Стефан Лазаревић". Као професор тактике у Војној академији, посебно се заинтересовао за великог словенског и светског војсковођу Александра Суворова, така да је својевремено припремио рукопис за књигу о њему а у поводу 200-те годишњице његове смрти. Ова књига је коначно изашла из штампе крајем 2012. Године, и њен промоције су у току. С друге стране, бавећи се комплексним косовским феноменом, објавио је необично вредну књижицу под називом „Објашњење слике косовка девојка". На прославу обележавања двестоте годишњице Првог српског устанка, указана му је посебна част да испред наше Војске буде одређен да учествује на свечаној академији, односно научном скупу одржаној у Београду и Крагујевцу под називом „Су чим ћемо изаћ′ пред Карађорђа", односно „Српско национално питање двесто година касније". У слободно време бави се израдом посебних модела појединих делова намештаја који имају и вредности уникатних уметничких. Од њих су карактеристичне српске наслоњаче рађене у неколико наменских понуда као што су: епископска столица за наше цркве и манастире, српска славарица за носиоца породичне крсне славе, те друге столице- наслоњаче посвећене нашим великанима или националним јубилејима. Једну од тих српских налсоњача израђену у типу епископске столице поклонио је Храму Светог Саве на Врачару у част освећења Храма за богослужбену употребу а у поводу прославе 200-е године Првог српског устанка. Први да седне на ову епископску столицу постављену на свечаности освећења Храма имао је Васељенски патријарх Вартоломеј. Посебна врста модела његових радова су огледала српска са симболичном и узвишеном поруком и карактеристичним изгледом, односно обликом. Уједно је израдио посебну српску кућу са његовим уметничким делима, идејама, порукама и моделима под називом „Огњиште српско". За разлику од бројних и лепих етно кућа, то је по идеји, порукама, вредностима и саджајима уређен простор вишег значења и смисла; то је кућа етике, завета и духа нашег. Рад овог јединственог објекта је у узлазној фази и уз све квалитетније садржаје, тематске целине и амбијентални дух којим доминира у разним аспектима оно што плени лепотом, предањем и чашћу достојних нашег народа и његове духовне снаге и трајања. Када је овај објекат отварала госпођа Смиља Аврамов уочи Видовдана 2008. Године, пријатно изненашена оним што је видела и доживела, рекла је следеће: „Ово је мој срећан тренутак. Дао Бог да ово буде почетак обнове Србије. Живеће српски народ." О његовим остварењима и специфичним делима снимљен је део документарног филма који је на републичком фестивалу кратког и документарног филма у Зрењанину 2006. године добио прву награду. Екипа емисије „Квадратура круга" уредника Бранка Станковића снимила је о њему прилог представљајући га специфичан начин у светлу свог позива и духа части у српској и нашој војсци. Почетком месеца новембра 2010. год, емитована је докумантарна емисија Телевизије Војводине о пуковнику Др Раду Рајићу под називом „Живопис" која је имала наслов „Част". У њој је на веома поучан и репрезентативан начин представљена ова тематика и њен поборник са својим идејама и ангажовањима, писаним и уметничким делима, и успесима и постигнутим резултатима. Био је у саставу групе официра и студената Војне академије на поклоничком путовању на Хиландар на Видовдан 2002. године, при чему су његова писана и уметничка дела као поклони нашли место у ризницама ове Свете Српске Царске Лавре. Редован је члан Српске академије иновационих наука и њен потпредседник за етику и морал. Члан је неколико књижевних клубова и патриотских организација. Активан је на политичком плану пре свега на оним садржајима којима доминира национална морална, радна, честита и часна улога, афирмација и помоћ. Ожењен је супругом Драганом. Има двоје деце. Живи и ради у Београду. | |
| |
Просмотров: 1934 | |
Всего комментариев: 0 | |