Као и пре сваке активности у овом посебно уређеном амбијенталном простору, и тог 3.јула ове године,  сажето је свим гостима представљена ова јединствена кућа етике, завета и духа нашег уз превод на руски језик.

„Рајића кућа „ОГЊИШТЕ СРПСКО" је огњиште за душу српску. То је кућа за подсећање и понос на етичке, историјске, духовне, стваралачке, државотворне, војничке и јединствене вредности славе и величине нашег народа. То је огњиште за подстицај сазнавања и афирмацију истине о Србима; за обнову и афирмацију части као највећег постулата човековог земаљског живота; за оплемењивање националне свести и духа на васкрс и срећу Српства. За оне који се осећају Србима као и оне који су нам искрени пријатељи, „ОГЊИШТЕ СРПСКО" је и лек за душу јер на њу има васпитан и благотворан,  рекло би се чак и лековит утицај - као нека необична „бања за душу српску". Оно је тако осмишљено да изложеним садржајима и уметничким делима, те њиховом симболиком, позицијама, распоредом и добронамерим информацијама, на јединствен и оригиналан начин по духу предања - као неко живо биће - побуђује генетско памћење за оно више у нама него што ми знамо о себи. У данашње време, „ОГЊИШТЕ СРПСКО" се супротставља општој моралној кризи друштва, посебно кризи идентитета нашег народа. Oно захтева и нуди путеве враћања ауторитета српске државе, устава и закона, указујући уједно на поучне примере и савете наших великана. Тако даје плодоносне поруке и важна обавештења, језгровито представљајући најлепше и трајне вредности српског народа. Поред тога „ОГЊИШТЕ СРПСКО" нас подстиче на веру у Бога и слободно и сложно Српство афирмишући јасно и недвосмислено: снажну националну државу, част и частољубље, достојанство и патриотизам, родољубље, рад и упорност, и уз све, понос што смо остали верни Срби  православци  и  потомци  славних  и  великих  предака."

Имајући у виду да је уочи Видовдана 2013. године, на свечан начин  уз дивну беседу Светлане Стевић отворена  тераса Слободе уз Химну Слободе која је од тада постала свечана песма, односно химна „Огњишта Српског", програм је уз благослов игумана манастира Илиње код Шапца архимандрита Исаије, свечано започет слушањем ове химне у српској верзији.

Уследило је указивање најискренијих поздрава родбини палих руских добровољаца који су након поклоничког пута и боравка у републици Српској изразили жељу да посете „Огњиште Српско"  у Београду. Поздрављени су и представници Савеза потомака ратника Србије од 1912-20, Браниоца Отаџбине, Српских заветника и Српског огранка Руске козачке војске у Србији, као и остали гости.

Председник хуманитарне организације „Браниоци Отаџбине" господин Стеван Ђуровић је након кратке беседе захвалности палим руским добровољцима и поздрава њиховој родбини, заједно са командантом Централне козачке војске, атаманом Виктором Заплићеном, поставио топовску чауру руског противоклопног тора ЗИС из Другог светског рата уз Поменик јунацима Отаџбинског рата од 1991.-99.године. Минутом ћутања одата је пошта славе тим добровољцима да би потом уследила подела спомен књига  „Александар Суворов" аутора Радета Рајића и „Косовска страдања" аутора Стевана Ђуровића породицама и ратним друговима палих руских добровољаца. Захвалност на гостопримству, овом помену и поклонима изразила је госпођица Надежда Малишева, сестра погинулог Романа Малишевског који је свој живот јуначки положио код Сарајева 15.10.1994. године.

 Програмом под називом „Братској Русији" предвиђено је било  представљање књиге „Александар Суворов, највећи светски и словенски војсковођа". Рукопис за ову књигу написао сам 1998. године припремајући је за штампање и објављивање у поводу двестоте годишњице смрти Александра Суворова која је била 2000. године. Тешке и бројне последице након агресије коалиционих снага НАТО на челу са САД, које је имала пре свега наша војска, нису омогућавале штампање припремљеног рукописа. Ипак, он је сачуван у понуђен је Амбасади Руске Федерације да се кроз заједнички напор ова књига одштампа и објави. За њено штампање знатна помоћ је добијена од господина академика Др Милана Девића власника „Симпролит система", господина Илић Жељка из Шапца и манастира Илиње. О књизи  у трајању од десетак минута образложио сам мотиве и циљеве настајања рукописа дајући њен краћи приказ. Затим је из посвете књиге исчитан други посвете  где стоји записано:

„Књигу посвећујем и свим погинулим и рањеним, а и осталим руским старешинама и војницима који су као добровољци дошли на просторе бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије да учествују у рату од 1991. године на страни нашег народа вођени вековном и племенитом идејом братске слоге и помоћи у најтежим тренуцима борби за одбрану вековних српских огњишта и територија.

Њихова братска осећања, узвишен морал,  војничка част, див јунаштво, надарене способности и свесно пожртвовање које су нам безрезервно и од срца подарили, били су и  биће посебно охрабрење и велики подстицај нашем народу и војсци.

Нека и ова књига буде још један трајан спомен њиховог словенског патриотског дела и честитог лика братског Суворовског духа, тим пре што су они обогатили плејаду низа добровољаца руског и српског народа у вековним борбама за националне и државне интересе и идеале."

Имајући у виду садржај и посвету књиге, а и у циљу помена палим руским добровољцима, игуман манастира Илиње отац Исаија се обратио пригодном беседом родбини и свим присутним. Уследила је заједничка помен здравица са посебним пићем из „Огњишта Српског".

Са напоменом и констатацијом више вековне и плодоносне помоћи Српском народу која је стизала из Велике Русије и то најтежим приликама, несрећама и околностима, као што је то било за време Првог српског устанка, или приликом повлачења наше војске преко Албаније, замољена је  госпоћа Светлана Стевић да отпева песму „Седам сати удара". Као одговор на братску сарадњу и узајамну помоћ руског и српског народа, обратио се скупу атаман централне козачке војске господин Виктор Заплићен, док се на путу оданости нашем народу кроз афирмацију патриотске свести и духа Косовског завета и захвалност руским добровољцима, обратио Стефан Стаменковски, председник Српских заветника.

Званични део програма је завршен позивом на заједничко дружење и вечеру. Гости из Русије су остали у „Огњишту Српском" још неко време, а онда су уз захвалност домаћину и свим другим званицама и присутним, отишли  на Београдски аеродром „Никола Тесла".

Домаћин и сачинитељ „Огњишта Српског"

Пуковник у пензији Др Раде С.Н. Рајић

„ОГЊИШТЕ СРПСКО"

БАРАЈЕВО, Баћевац

03.07.2013.