Памяти бойцов 1 казачьего отряда Вышеградской бригады Армии Республики Сербской в Восточной Боснии
Главная » 2014 » Октябрь » 14 » РАДУЙСЯ, РАДОСТЕ НАША! СЛОВО В ДЕНЬ ПРАЗДНИКА ПОКРОВА БОЖИЕЙ МАТЕРИ
00:42
РАДУЙСЯ, РАДОСТЕ НАША! СЛОВО В ДЕНЬ ПРАЗДНИКА ПОКРОВА БОЖИЕЙ МАТЕРИ
Во имя Отца и Сына и Святаго Духа!
Величаем Тя, Пресвятая Дево, и чтимПокров Твой честный...
Духовное покровительство, ходатайство и заступление перед Богом, которое мы получаем по великому милосердию и любви к нам Божией Матери, воспеваем мы ныне. Ибо с тех пор, как воля Божественного Страдальца и Спасителя мира усыновила род человеческий Божией Матери в лице любимого ученика Его Иоанна Богослова,— это покровительство не прерывалось ни на один день, и во все времена истории человечества было так — Мать и чадо! Вдумайтесь в эти слова, в смысл глубочайшего и святейшего родства, чище и святее которого нет на земле.
«Жено! се, сын Твой!» — звучит с Креста из уст Божественного Страдальца (Ин. 19, 26). И что значат эти слова?!
Отныне, что ни совершится с названным сыном Твоим, пройдет сквозь сердце Твое. Отныне его небольшие радости будут Твоим счастьем, его боль, беда и скорбь — Твоим великим горем и слезами; и главное — непрестающая дума и забота о чаде, забота, не знающая усталости, не знающая отдохновения. И все это, как завещание, приняла Пресвятая Дева от Своего умирающего на Кресте Единородного Сына.
С тех пор мир наполнился многими знамениями покровительства Божией Матери — знаками Ее материнской любви. Примеров несть числа, начиная из глубины времен и до наших дней.
Память нынешнего праздника, Покрова Матери Божией, сохранена с X века, когда в годину бедствия, нашедшего на греческое государство, гибель его была предопределена всем ходом событий «и не имам заступающаго». Варварское племя сарацин (народ, родственный теперешним туркам, магометане по вере), движимое ненавистью к христианам, обложило Константинополь с единственной целью стереть его с лица земли, разрушить его многочисленные храмы, большая часть которых была посвящена Царице Небесной, жителей же предать лютой казни, а некоторых рабству, надругавшись над верой их.
Весь народ от мала до велика собрался во Влахернской церкви. Отчаяние внушило обратиться с великим воплем и слезами в молитве к Матери Божией. Это была последняя и единственная надежда.
Представьте, как молились они, заглядывая в завтрашний день свой, откуда уже веяло дыханием смерти. Все земное забыто, впереди — дверь в вечность и мученическая насильственная смерть на пороге.
Глубина покаянного чувства сокрушения о грехах, причиной которого явилось нашедшее на греков бедствие, была столь велика, что Царица Небесная Сама поспешила явиться к молящимся и утешить их. Ее блистающий паче лучей солнечных омофор становится Покровом от грядущей на них беды.
Но не все воочию видят явление Ее. Только двое, чья жизнь отдана Богу, правде и истине, чье сердце у ног Спасителя, только они поражены видением. Это святой Андрей, Христа ради юродивый, славянин по происхождению, и ученик его Епифаний.
«Блажени чистии сердцем, яко тии Бога узрят» (Мф. 5, 8). Двое узрели Матерь Божию, а все молящиеся, покаянием очистив сердца, смогли безусловно поверить им. За верой же явилось дело — враг внезапно, без всякой видимой причины, оставил свое намерение.
А все те, кто хранит об этом событии память в своем сердце, с тех пор поют: «Радуйся, Радосте наша, покрый нас от всякаго зла честным Твоим омофором».
Державный Покров Матери Божией покрыл весь род христианский на все времена. Православная Россия — удел Божией Матери. Она являлась Сама на Руси тем святым, чьи сердца не знали тени порока: преподобным Сергию Радонежскому, Серафиму Саровскому и другим. Их было много, всех теперь не перечислить. Она посещала многострадальную, но верную Богу Русь многочисленными Своими иконами, ими являя русским людям Свой Покров. Про Матерь Божию можно смело сказать, что Она — неисчерпаемый океан чудес, явленных на Руси.
Наиболее почитаемые у нас иконы — Владимирская и Казанская. Их значение в жизни русского народа огромно. Они сделались всенародной святыней и знамением Небесного Покрова над Русской Церковью и нашим Отечеством. Архиепископ Херсонский Иннокентий (Борисов; "I" 1857) назвал Казанскую икону «Русским Покровом» — Покровом Пресвятой Богородицы над Россией.
В Смутное время 1612 года дружина Димитрия Пожарского несла список чудотворной Казанской иконы в своих рядах и изгнала из Москвы польских интервентов. В память этого события в 1649 году было установлено всероссийское празднование Казанской иконе, совершаемое 22 октября. В 1709 году, накануне Полтавской битвы, Петр молился со своим войском перед Казанской иконой, и была одержана победа. В 1812 году этот же образ осенял русских воинов, отражавших нашествие французов. И именно 22 октября русские войска нанесли противнику первое крупное поражение.
Во все трудные для России времена, во всех походах и войнах (не исключая и последнюю — Великую Отечественную войну) русские войска неизменно брали с собой иконы Божией Матери — Казанскую, Смоленскую, Донскую.
И всегда страна наша ощущала помощь Заступницы Усердной рода христианского.
Три раза в году совершается празднование Владимирской иконе в благодарность за избавление ее помощью нашего Отечества от врага. Церковь вспоминает эти события 21 мая, 23 июня и 26 августа.
А псковская земля особенно отмечает еще и день 7 октября, когда чудотворный Псково-Печерский образ «Умиление», находящийся в нашей святой обители, оградил Псков и псковскую землю от посягательства иноверцев. Икона эта неоднократно спасала и Псков, и обитель нашу от различных врагов, желающих завладеть искони Русской землей.
Смоленская икона Божией Матери («Одигитрия», или «Путеводительница») была привезена в XII веке в Смоленск. Тогда совершилось возвращение Российской державе города, сто десять лет пребывавшего под властью литовских князей.
В XIII веке Феодоровская икона спасла Кострому от нашествия татар. Князь Василий велел нести сей образ во главе своего войска. Яркие лучи, исходящие от святой иконы, ослепили врагов, и нашествие было разгромлено. Прославилась она и во время стихийных бедствий, моровых язв, чумы и холеры, распространявшихся в народе.
Неисчислимые чудодеяния происходили по всей стране нашей от списков с чудотворных икон Божией Матери — Феодоровской, Боголюбской и Смоленской, приносимых в места, охваченные поветрием страшных болезней.
И особенно надо отметить чудесное явление иконы Божией Матери «Державная». Это произошло в год отречения от престола последнего русского императора, 2 марта 1917 года в селе Коломенском под Москвой. В руках у Матери Божией были царские скипетр и держава. И сказала Она, что отныне Сама будет охранять Россию. И теперь в России царство не от мира сего, теперь вместо царя правит страной Матерь Бо-жия. И мы с вами ощущаем на себе Ее державный Покров и заботу о русском народе.
Матерь Божия всегда защищала и миловала Русь, наказывала и вновь возвращала Свою любовь людям, прошедшим ради грехов своих сквозь страдания, покаянием и страданием очистившим свои сердца.
Но в нынешнее тяжкое время, когда земля состарилась, отягчилась неверием, беззаконием и невежеством в познании повелений Божиих, не отступила ли от нас Заступница наша Усердная, ревнуя о славе Сына Своего и Бога? Нет, дорогие мои, быть этого не может. Для матери бедствующее чадо еще дороже. И пока на Руси хоть «малое стадо» несет и сохраняет верность заветам Христа, надежду на заступление Матери Божией — мы не погибнем.
Мы не должны ни сомневаться, ни смущаться всем тем, что видим и слышим теперь. «На земле нет ничего невозглавленного, потому что начало всему — Бог» — так говорят святые отцы. И нынешние события — это не такое уж открытие для всех нас, ибо это подтверждение того, что ни одно слово Божие не изнеможет, но все совершится до малейшей подробности в свое время.
Разве не читаем мы с вами двадцать столетий назад написанные апостолом Павлом слова, обращенные к его ученику апостолу Тимофею. Наверное, апостол Тимофей тогда удивился им и не понял во всей полноте, а нам остается тоже удивляться, видя сбывшимися слова, сказанные в глубокой древности: «Знай же, что в последние дни наступят времена тяжкие. Ибо люди будут самолюбивы, сребролюбивы, горды, надменны, злоречивы, родителям непокорны, неблагодарны, нечестивы, недружелюбны, непримирительны, клеветники, невоздержны, жестоки, не любящие добра, предатели, наглы, напыщенны, более сластолюбивы, нежели боголюбивы, имеющие вид благочестия, силы же его отрекшиеся». И последние слова — заповедь нам: «Таковых удаляйся»! (2 Тим. 3, 1—5).
Можно не поверить словам, но как нам, всем живущим теперь, не верить делам, которые уже совершились? Как не верить Богу? Слово Божие — в нем все, вся жизнь навеки. Двадцать столетий пронзил взором апостол и увидел нас, живущих в эти тяжкие времена.
Посмотрим на себя, посмотрим в себя и вокруг себя, и если мы такие, то возопиим к Богу и Матери Божией об исправлении. Удалимся от беззаконных и удалим беззакония от себя.
И еще один страшный бич, разоряющий все живое от государства до Церкви, и его видел Господь, и устами верного ученика поведал миру — удаляйтесь разделения.
В Первом послании к Коринфянам Господь через апостола кротко просит народ Божий: «Умоляю вас, братия... чтобы все вы говорили одно, и не было между вами разделений, но чтобы вы соединены были в одном духе и в одних мыслях» (1 Кор. 1, 10).
Это настолько важно, что в другом месте, в Послании к Римлянам, опять и опять апостол умоляет братии остерегаться разделения: «Умоляю вас, братия, остерегайтесь производящих разделения и соблазны... уклоняйтесь от них; ибо такие люди служат не Господу нашему Иисусу Христу, а своему чреву, и ласкательством и красноречием обольщают сердца простодушных (Рим. 16,17—18).
Господь наставляет, предупреждает, остерегает, умоляет. И надо всем нам усилиться услышать слово Божие, ибо верно — нечто совсем страшное для жизни таится в деле разделения. Народ на народ, и царство на царство, и соседи на соседей, и родители на детей, и дети на родителей — все восстает, все распадается. Нет единодушия, и иссякает любовь — единственный источник истинного неложного знания.
А для тех, кому слово Божие — сама жизнь, нет страха. Покроет их Господь в тайне селения Своего. Они не поколеблются, но останутся верны и в тяжкую годину испытаний. И слово Божие проведет их сквозь тень и сень смертную.
«Бодрствуйте, стойте в вере, будьте мужественны, тверды. Все у вас да будет с любовью» (1 Кор. 16, 13—14).
А Матерь Божия всегда есть и будет с теми, кто верен Ее Божественному Сыну, кто идет по Его зову путем вечного спасения. Она, по словам святителя Иоанна Златоуста,— первая Преемница Божественных дарований и первая Раздаятельница этих даров и благословений людям, ищущим помощи у Господа и милостей у Нее. Так будет всегда, до последнего часа и мгновения жизни мира.
И наше верующее, знающее великую силу ходатайства Матери Божией сердце пусть всегда припадает к ногам Божией Матери со своими воздыханиями, нуждами, скорбями, во всех испытаниях и в минуты плача о грехах. И Она, Радость всех скорбящих, наша Небесная Мать, простирая Свой державный Покров, заступит и спасет и помилует всех нас. Аминь.
Одувек је Црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим посредничким молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који Црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. Првог октобра 911 године у време цара Лава Мудрога било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију блаженом, и упита га: "Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, свети оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
У ПОСЛЕДЊА тешка времена, када се са умножењем грехова наших умножише невоље наше, опасности наше, те се испуњују речи светог апостола Павла: опасности од разбојника, опасности од родбине, опасности од незнабожаца, опасности у градовима, опасности у пустињи, опасности на мору, опасности међу лажном браћом (2 Кор. 11, 26); када се испуњују речи самога Господа, те устаје народ на народ, и царство на царство, и бивају глади и помори, и земља се тресе по свету (Мт. 24, 7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести, - Пречиста и Преблагословена Дјева Марија, Мати Господња даје нам у заштиту покров свој, да нас ослободи од разноврсних опасности, да нас заштити од глади, помора и земљотреса, да нас закрили од рата и болештина, и да нас својим покровом сачува неповређене. Потврда овога би дата у царском граду Цариграду у славној цркви Пресвете Богородице у Влахерни, за царовања Лава Мудрога. Тамо, за време свеноћног бдења уочи недеље, 1 октобра, у четврти сат ноћи, у присуству огромно много народа, свети Андреј, Христа ради јуродиви, подиже очи горе и угледа Царицу Небеску, покровитељку целога света, Пресвету Дјеву Богородицу, где стоји у ваздуху и моли се, и сија као сунце и покрива људе својим чесним омофором. Видећи то свети Андреј рече своме ученику, блаженом Епифанију: "Видиш ли, брате, Царицу и Госпођу свих како се моли за сав свет?" Епифаније одговори: "Видим, свети оче, и ужасавам се".
Као што некада свети Јован Богослов виде на небу велико знамење, жену обучену у сунце, тако и свети Андреј у Влахернској цркви, сличној небу, угледа Невесту Неневестну, одевену у сунчану порфиру. Знамење које виде свети Богослов прасликује Премилостиву Покровитељку нашу, пошто се то знамење показало у време када је светом тајновидцу била откривена погибао која прети свој твари: и бише, говори он, севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики: и знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце (Откр. 11, 19-12, 1). Зашто се овај знак, који прасликује Пречисту Дјеву, не показа пре севања муња, громова, гласова, земљотреса и града, када све стихије још беху мирне, него за време страшне пометње на небу и на земљи? Зато, да се покаже да Преблага Заштитница наша притиче нам у помоћ у најтеже време, када нам прети погибао, и заштићује нас од блеска обманљиве, кратко блистајуће светске таштине, од гласова житејске гордости и сујете, од громова изненадног напада вражијег, од буре страсти, и од града одозго наилазеће на нас казне за грехе. Јер када нас све те невоље притискују, тада се, као велики знак, појављује Брза Помоћница роду хришћанскоме, штитећи нас и закриљујући нас невидљивим заступништвом. Овај знак даде Господ онима који Га се боје, да утекну од лука (Пс. 59, 6); јер у овоме свету ми смо постављени као мета за стрељање. Са свих страна лете стреле на нас: једне од лука видљивих непријатеља, који хитно затежу лук свој и у гордости својој ниподаштавају нас; друге из лука невидљивих непријатеља, да бисмо се жалили како не можемо да подносимо демонско стрељање; неке - од тела нашег које војује против духа; неке - од лука праведног гњева Божјег и претње, као што о томе говори пророк Давид: Ако се не обратите, Бог оштри мач свој, затеже лук свој и наперује га; и запиње смртне стреле, чини стреле своје да пале (Пс. 7, 13-14). Да нас све те стреле не би смртно раниле и да бисмо избегли опасност, нама се даде знак: покров Пречисте и Преблагословене Дјеве. Заштићавани њеним покровом као штитом, ми остајемо неповређени од стрела. Јер наша Заштитница има хиљаде штитова за нашу заштиту, као што јој о томе говори Дух Свети: Врат ти је као кула Давидова; хиљаде штитова висе на њој, све стреле јуначке (Песма над песм. 4, 4).
Некада Давид сазида прекрасну и превисоку кулу између Сиона што стоји на високој гoри ниже Јерусалима који се назива кћерју Сиона. И бејаше та кула између њих као врат између тела и главе, јер висином својом надвишаваше Јерусалим и досезаше до Сиона. На тој кули беху обешени штитови и сва оружја, потребна за рат и одбрану Јерусалима. Дух Свети упоређује Пречисту Дјеву са кулом Давидовом: јер Она, кћи Давидова, посредује између Христа, Главе Цркве, и верних који сачињавају тело Цркве, надвишујући Цркву пошто је ваистину виша од свих чланова њених, а досежући и до Христа као Она која My је дала тело. Она посредује и сада када стоји на ваздуху између неба и земље, између Бога и човека, између подвигоположника Христа и земаљске Цркве, као Давидова кула између Сиона и Јерусалима, начичкана јаким штитовима. Под штитовима пак разумем свемоћне молитве њене за нас Богу, које достојни чуше у време виђења чесног Покрова њеног: јер се Она мољаше са умилењем као Мати Сину своме и Творцу, изговарајући у молитви речи самилосне и свемилостиве, и говорећи: Царе Небесни, прими сваког човека који слави Тебе и призива пресвето име Твоје на сваком месту; - и где се спомиње име Твоје, то место освети; прослави оне који прослављају Тебе и с љубављу почитују мене, Матер Твоју, примајући сваку молитву њихову и завете, и избављајући их од свих невоља и зала.
Такве молитве Пресвете Богородице нису ли штитови који штите Цркву? Заиста су оне неразориви штитови. О њих можемо угасити све распаљене стреле.
Свети Амвросије каже за Давидову кулу да је била саграђена са два разлога: да се заштити град и да се украси. "Давид сагради кулу, вели свети Амвросије, да буде и заштита и украс граду: заштита, јер се са ње надалеко могао угледати непријатељи бити прогнат од града! а украс, јер висином својом надвишује све високе зграде Јерусалима". - Стога, није без разлога упоређена са овом кулом наша Покровитељка, која нам је кула тврђава пред лицем непријатеља, јер нас заиста штити и украшава: штити - када далеко одгони од нас видљиве и невидљиве непријатеље, када заробљенике ослобађа од уза, када мучене од нечистих духова избавља, када утешава жалосне, брани злостављане, храни гладне, посећује болне, када бива пристаниште витланих буром; а украшава нас - покривајући пред Богом срамну голотињу душе наше својим превисоким заслугама као најскупоценијом одећом, и обогаћујући нашу убогост превеликом благодаћу као непотрошивим богатством чини нас благопријатнима у очима Господњим. Украшава нас Пресвета Богомајка - када нас који немамо свадбено рухо покрива својом ризом, те тако за Свевидеће Око чини као невидљивом срамну голотињу душе наше, чега је одискони била праслика земља безоблична и неукрашена по, покривена водама (1 Мојс. 1, 1-2). Јер земља неукрашена и пуста бејаше праслика грешне душе која је погубила своју духовну красоту, лишила себе добрих дела и постала туђа благодати Божје. Воде пак које су покривале неукрашену земљу прасликоваху милосрђе Пресвете Богородице, неисцрпно као море, које се богато излива на све и покрива све. И када се Дух Божји носио над водама, носио се и над земљом, покривеном водама и неукрашенoм, као не видећи њену некрасоту. Ово је тајанствено праoбразовало то да душа, пoкривана премилостивим покровом Дјеве Богородице, ако и не буде украшена врлинама, неће бити лишена благодати Светога Духа, јер покров Пресвете Богородице покрива њену некрасоту, као што је вода покривала неукрашену земљу, и украсиће је благољепијем своје благодати и привући ће к њој Светога Духа. Пречиста Дјева украшава нас када грешне чини праведнима а нечисте чистима, као што о томе говори Анастасије Синаит: "Она волхе чини апостолима и царинике еванђелистима, а блуднице - вредноснијима од девојака. Тако Марију Египћанку, некадашњу блудницу, Она учини сада вредноснијом од многах девојака; и Марија, која раније беше тамна и нечиста, сада сија као сунце у Царству Христовом - молитвеним посредовањем Пречисте Дјеве Марије, која је покров и украшење свима који јој прибегавају. Украшава Она и сав духовни Јерусалим, тојест Цркву Христову, која јој на данашњи празник овако пева: О, Ти си чудесно украшење свима вернима, испуњеше пророштава, слава апостола и красота мученикa, похвала девства и предивни покров целоме свету.
На кули Давидовој са штитовима беху све стреле заштитника земље; тако и Пречиста Дјева, та одуховљена кула, има при себи стреле силних, тојест молитве светих који се моле са Њом. Јер се Она јави у храму стојећи у ваздуху не сама него са анђелским војскама и са мноштвом Светих, који је у белим хаљинама побожно окружаваху. Свих тих Светих молитве за нас к Богу јесу као стреле силних које су у стању прогнати све пукове демона. Зна Пречиста Госпођа Богородица да је живот наш на земљи рат: јер против нас ратује враг са свима својима силама; он је кренуо на нас све своје пукове и опколио нас свима својим легионима, по речи псалмопевца: Опколише нас пси многи, чете зликоваца круже око нас; развалише на нас уста своја, као лав који је гладан лова и риче (Пс. 21, 17. 14). Тога ради и Небеска Царица, желећи нам помоћи, крену против врага нашег све Небеске Силе, позва пророке и апостоле, сабра мученике и девственике, сакупи преподобне и праведне, и са њима дође да нам помогне, да нас окружи силном војском, и да нам дa победу над непријатељима: Јер се њоме односе победе, њоме обарају непријатељи". Она дође са анђелским војскама, јер је Она лествица коју Јаков унапред виде, коју окружује мноштво анђела. Спомињући овде Јаковљеву лествицу, неко се може са чуђењем питати: зашто анђели на њој не стајаху мирно, него непрестано узлажаху и силажаху по њој? Но дознавши да је та лествица била праслика Дјеве Марије, по речи црквене песме: "радуј се мосте који на небо преводиш, и лествице висока коју Јаков виде" - он ће схватити зашто анђели на њој не имађаху мира. Јер в молитвах неусипајушчаја Богородица = у молитвама неуспављива Богородица наређује анђелима да заједно с њом непрестано помажу људима: да узлазећи к Богу узносе молитве оних што се моле, а низлазећи - да доносе од Бога људима помоћ и дарове. Та Лествица и сада низведе са собом с неба мноштво анђела, доносећи нам одозго покровитељство и заштиту. Она дође са анђелима, да им заповеди да нас чувају на свима путевима нашим; Она доведе са собом и саборе свих светих да, сатворивши за нас саборно мољење, саборно узнесе и наше грешне молитве к Сину свом и Богу нашем. Међу свима светима који се јавише у храму са Пречистом Дјевом, беху два најодабранија изабраника: свети Јован Претеча, од кога ниједан између рођених од жена није изишао већи (Мат. 11, 11), и свети Јован Богослов, кога љубљаше Исус, који и леже на прси Исусове (Јн. 21, 20). Њих обојицу, као оне који имају велику слободу пред Богом, наша Молитвеница покрену са собом на молитву за нас, да би с њима што пре приволела Бога на милост: јер молитва праведнога много може помоћи (Јак. 5, 20). И стаде Пречиста Дјева између два девственика, као између два херувима, као престо Господа Саваота између серафима, као Мојсије са подигнутим рукама између Аарона и Ора; тада паде адски Амалик са свом тамном влашћу и силом својом.
Тако дакле ми празнујемо покров Пресвете Богародице Дјеве, сећајући се преславног јављања њеног у Влахернској цркви, које виде свети Андреј и Епифаније. Ми празнујемо, благодарећи Покровитељки нашој за такво превелико милосрђе њено, јављено роду хришћанском, и усрдно је молећи да и сада и свагда мислостиво закриљује нас који иштемо њено покровитељство. To чинимо, јер без њеног покрова и заступништва немогуће је живети нама који стално разгневљујемо Бога. Грешећи много, ми падамо под многе казне, по речи псалмопевца: Многе муке има грешник (Пс. 31, 10). И ми бисмо већ пропали због безакоња наших, да нас не закриљује Премилостива Владичица: јер када ова Заступница не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? ко би нас сачувао до сада слободне? Пророк Исаија саветује: Прикријте се за час, докле прође гњев Господњи (Ис. 26, 20). Но где се можемо прикрити од гњева Господњега? У време страдања ми нигде не обретосмо заклона осим једине Владичице света, која кроз уста Духа Светога говори о себи: Ја као магла покрих земљу (Сирах. 24, 3). Стварно, ми се скривамо под покривало Оне која као магла покрива земљу. Но зашто, о Свескупоцена Дјево Богородице, упоређујеш себе са тако ништавном ствари као што је магла? Нема ли Теби сунца, месеца, звезда за упоређење, утолико пре што је о Теби са дивљењем рекао Премудри: Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце? (Песма над песм. 6, 9). А магла какву има лепоту, те се Ти не гадиш упоредити се са њом? Но ево у чему је тајна: магла када се згусне над земљом и покрије је, онда су све звери заштићене од ловаца, јер их нико не може ловити. Зато Пречиста Дјева и назива себе маглом, јер нас скрива од ловаца. А ми грешни, ми смо, по расуђивању светог Златоуста, због своје нечовечности - стока и зверови: угађамо стомаку као медведи, утовљујемо тело као мазге, злопамтљиви смо као камиле, отимамо као вуци, љутимо се као змије, уједамо као скорпије, лукави смо као лисица, отров злобе носимо у себи као аспида. Такве зверове какви смо ми сустижу разни ловци: сустиже нас праведни гњев Божји, кажњавајући нас за рђава дела наша, по речи Светога Писма: Бог је Господ освете (Пс. 93, 1). Постижу нас и безакоња наша, те сваки од нас може рећи: Сустигоше ме безакоња моја, и не могох гледати (Пс. 39, 13). Сустиже нас и невидљиви враг: Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји (Плач Јерем. 3, 10). Сустиже нас и видљиви враг. Он говори: Тераћу, стигнућу, убићу мачем својим, рука ће моја господарити (2 Мојс. 15, 9). - Али, не бојмо се: ми имамо мислену маглу која нас покрива - Пречисту Дјеву Марију. У њу се ми уздамо, к њој прибегавамо; под покривалом њеним ни длака с главе наше неће погинути, само с умиљењем завапимо к њој: покриј нас покровом твојим, Покровитељко наша, Пресвета Дјево: У зло доба закрили нас (Пс. 26, 5). Сви дани живота нашег јадни су, као што некада рече патријарх Јаков: Мало је дана живота мога и зли су били (1 Мојс. 47, 9). Нарочито су јадни они наши дани у које видимо зло, и они у које сами чинимо много зла, сабирајући себи гњев за дан гњева (Рм. 5, 2). Стога сви ови дани наши јадни, О Пресвета Дјево, потребују твој милостиви покров. Покривај нас, закриљуј нас у све дане живота нашег, а нарочито у љути дан када се душа буде разлучивала од тела. Дођи нам у помоћ и закрили нас од ваздушних духова зла поднебесног; а у дан Страшнога суда сакриј нас у тајном скровишту Покрова твога! Амин.
Прикрепления:
Всего комментариев: 0
Добавлять комментарии могут только зарегистрированные пользователи. [ Регистрация | Вход ]
